У Србији је на сезонском раду највише радника - око 80,000 - ангажовано у пољопривреди која се због сезонске природе послова у великој мери ослања на повремено ангажовање радне снаге.

До 2019, за пријаву и одјаву једног сезонског радника било је потребно утрошити 5 сати месечно, чак и ако је ангажован на само један дан, а компликована процедура била је један од кључних разлога зашто је чак 95% сезонских радника било ангажовано на црно, што значи да су били лишени права на здравствено и пензионо осигурање, као и осигурање од повреда на раду. Додатан изазов у случају сезонског рада у пољопривреди је и велика зависност од временских прилика.

Зато је 2015. иницирана реформа овог система, а софтвер за електронску пријаву почео је са радом од 2019. године. Од увођења електронског система, број легално ангажованих сезонаца у пољопривреди порастао је 10 пута (регистровано је више од 40.000 сезонских радника), и за њих је плаћено преко 3,6 милиона евра пореза и доприноса. За тако кратко време, у формалне токове преведено је 37% оних који до јуче нису имали никаква права. Послодавци уместо скупље и компликованије процедуре потписивања уговора на папиру сада у свега неколико минута могу да укуцају јединствени матични број радника, датуме за које га ангажују и одаберу врсту посла на којој ће радити. По завршетку месеца електронским путем добијају пореско решење, а износ унапред знају јер порез плаћају у фиксном износу од око 300 динара за сваки дан ангажовања. За државу нови систем значи смањен обим неформалног запошљавања, додатне приходе за буџет, али пре свега има задовољнију привреду и раднике.

Погледајте видео о кључним резултатима реформе:

Преузмите: